Ljuta sam ... i to je sasvim OK!

Ne razumem kako se to desilo da osećanja klasifikujemo kao "pozitivna" i "negativna". Zar nisu sva osećanja "naša"? Zašto je ljutnja, bes ili zavist društveno neprihvatljivo osećanje kad je svojstveno ljudima i svi, bar ponekad, budemo ljuti ili besni? A pogotovo ste u problemu ako dozvolite sebi da osetite "nešto" dok ste na poslu. Sećate se? "Emocijama nema mesta u kancelariji". A šta ako vam kažem da je mudro korišćenje emocija jedan od stubova uspešne poslovne karijere?

Potpuni sam agnostik kad je reč o emocijama. Ni (bio)hemičari koji tvrde da su emocije rezultat hemijskog procesa, ni (bio)fizičari koji tvrde da su emocije čista energija nisu me potpuno ubedili da su u pravu. Na kraju, verujem da nije ni važno tačno da znam kako nastaju emocije dokle god verujem da  svi ljudi doživljavaju emocije i da emocije ne možemo sprečiti niti njima upravljati. U tom smislu, sve emocije su potpuno jednake, dakle nema ni pozitivnih ni negativnih. Ono što mi činimo pod uticajem tih emocija - e, to je druga priča. Naše ponašanje je stvar izbora. I tu dolazimo do kraljice svih veština - mudrosti. Od vaše mudrosti zavisi da li ćete emociju, vašu ali i ljudi oko vas, prepoznati, prihvatiti i upotrebiti tako da vam bude od koristi.

Ako se dogodi da osetite plimu ljutnje, ne bežite od nje. Okrenite se, pogledajte joj u oči i prihvatite je. Znam, naučeni obrasci i uverenja navaljuju istom silinom, i vi se opirete da priznate sebi da ste ljuti. Ako ste vešti u prikrivanju i potiskivanju emocija, zakopaćete tu svoju ljutnju i nastaviti dalje sa najsladjim osmehom na licu, kao da se ništa nije desilo. "Društveno prihvatljivo", slažem se, ali nezdravo i nekorisno. Bez razumevanja zašto ste ljuti, slične situacije će opet i opet i opet izazvati ljutnju u vama. I dok se okrenete, postaćete tempirana bomba i biće samo pitanje trenutka kada ćete eksplodirati. Da ne pominjem akumulirani stres, nezadovoljstvo, a zatim i malodušnost i uništeno samopouzdanje.

A zašto ne biste probali nešto drugačije? Priznajte sebi da ste ljuti, dozvolite sebi da budete u pravu, a zatim se izmestite iz situacije i iz pozicije neutralnog posmatrača analizirajte šta se desilo. Ko su učesnici, koje su njihove emocije, koji su njihovi motivi, koji su vaši motivi, šta je zaista izazvalo vašu ljutnju? Jedna opaska kolege na sastanku ili zadatak od pre tri meseca koji niste mogli da završite? Nikako ne igrajte na prvu loptu i ne reagujte dok ste ljuti. Rećićete i ono što ne mislite, a jednom izgovorena reč ostaje u vazduhu zauvek. Cenite reči i njihov uticaj i odnosite se prema rečima sa pažnjom i poštovanjem.

Nije uvek lako biti objektivan posmatrač i, barem u početku dok ovu praksu ne uvežbate, biće vam jako teško. Možda će vam biti lakše ako se i fizički izmestite iz svog položaja i iskoračite. A zatim pogledajte ponovo i analizirajte šta se dešava. Kada vam se slika razbristi i adrenalin spusti na podnošljiv nivo, pozovite mudrost u pomoć i razmotrite koji je najkorisniji sledeći korak. Svaka situacija u sebi krije i iskru nečega što možete iskoristiti za vaše dobro. Treba samo da umete da tu iskru prepoznate. 

Ako ne možete sve to da uradite sami, oslonite se na prijatelja kome možete da verujete ili na profesionalnog coach-a koji ima i lična i stručna iskustva. Uporno i predano vežbajte prepoznavanje i prihvatanje svojih emocija. Najsnažnije emocije su naši najbolji saveznici i motivatori da ostvarimo svoje ciljeve. Ne odbacajte tu ogromnu snagu. Vaša je, vama pripada i vama može da koristi.

Sa radošću vas podržavam da postanete najbolja verzija sebe.

Iskreno vaša,

Mila

 

 


Pošaljite komentar