O prirodnom, korisnom i ostalom ponašanju

Zamislite situaciju: na timskom sastanku kolega predstavlja rezultate vašeg rada kao svoju zaslugu. Bez trunke srama, hvali se uspešnom realizacijom genijalne ideje - vaše. Pri tome, ni u naznakama ne pominje ni vas ni vaš trud. Šef ga hvali, kolege gledaju sa poštovanjem, a vi .... Kako se osećate, a kako reagujete?

Za 28 godina radnog iskustva, nebrojano puta sam bila u sličnoj situaciji. Primetila sam da je "osećaj" uvek bio isti, ali je moja reakcija bila razlićita. Rekla bih, sa godinama, iskustvom i razvojem emocionalne inteligencije, moja reakcija je postajala sve korisnija, i za mene i za tim u kome sam radila.

Pre par nedelja diskutovala sam sa mojom klijentkinjom, inače doktorkom medicine, da li je "prirodna" reakcija ujedno i najkorisnija. Ako nije, da li je izbor "korisnog" ponašanja manipulacija, mudrost ili prefriganost.

Za većinu ljudi, "prirodna" reakcija na gore opisanu situaciju je demostracija i javno ispoljavaljnje uvredjenosti, povredjenosti, besa zbog nepravde i slično. Na stranu što je takvo ponašanje društveno i profesionalno neprihvatljivo. Takvo ponašanje je beskorisno. Slažem se sa mojom doktorkom da burna reakcija na učinjenu nepravdu može da da trenutni osećaj olakšanja. Pitanje je koliko dugo to olakšanje traje i šta je konačan rezultat cele situacije. "Pokazala sam ja njemu, neće on meni..." i ..... Običnom čoveku treba oko 1.5 minut da se smiri, nije bezveze ona izreka "Izbroj do 10 i smiri se." Čim se smirite, adrenalin se spusti i shvatate da ste u toj situaciji samo vi gubitnik. Svojim eksplozivnim nastupom od kolege - prevaranta napravili ste žrtvu vas - nasilnika. Onog trenutka kada ste počeli svoj burni monolog ili svadju, izgubili ste istinsku pažnju i šefa i ostalih kolega, niko se ne seća šta ste rekli, ali se svi dobro sećaju koliko su se neprijatno osećali. Da li se još uvek dobro osećate što ste mu sve skresali u brk? Verovatno ne.

Druga, prilično česta, reakcija je da progutate nepravdu, ne reagujete uopšte i potonete u svoju ozlojedjenost. Da, može i tako. Čini vam se da sve to nije ni važno, ipak je sve to samo posao, nećete da se zamerate.... nalazite desetine izgovora zašto ne treba da reagujete. Ali ostajete sa gorkim ukusom u ustima i osećate se loše sami sa sobom. I tako prodje jednom, dva puta, nekoliko puta, zavisi koliko ste u stanju da izdržite. I opet ste samo vi na gubitku.

Iz mog ličnog iskustva, pošto sam isprobala oba načina reagovanja više puta svaki od njih, dobar način da se reaguje na situaciju je "biti mudar". Na primer, sačekajte da kolega završi izlaganje, sačekajte i da ga šef pohvali, a onda ga i vi javno pohvalite što je tako dobro razumeo i prihvatio vaš projekt/ideju i dodajte uz put još neko pojašnjenje ili detalj koji dokazuje da je ideja vaša. I zaista, istinski budite zahvalni. Njegov napor da vam ukrade ideju je najbolji dokaz vrednosti vaše ideje. Da nije dobra i vredna, niko je ne bi primetio, još manje se trudio da je prisvoji. Promenite perspektivu iz koje posmatrate celu situaciju i to će vam omogućiti da reagujete, dakle da ne dozovlite da budete poniženi i da svoju ozlojedjenost potisnete, a pri tom da reagujete na prihvatljiv način tako da vaša okolina nema razloga da prečuje vaše argumente. Jednako važno je da izmeštanjem iz svoje pozicije uvredjenog ili poniženog "objekta" u poziciju uspešnog kreativca čije su ideje prihvaćene i cenjene, reagujete na istinski pozitivan način, a ne na pasivno-agresivan način. I najlepše od svega - vi ste izabrali kako reagujete i kako se potom osećate, niko vam nije nametnuo ulogu koja vam ne prija.

Radite na razvoju svoje emocionalne inteligencije, isplati se, verujte mi.

Srdačno, Vaša

Mila

 

 


Pošaljite komentar