Plan B: Da ili Ne?

Krajem prošle godine, Arnold Švarceneger je održao  motivacioni govor koji je “srušio” internet. Govor, k’o govor, tipičan motivacioni govor, školske strukture, dinamike i izvedbe koja pokazuje da je Arni glumac koga su savetnici jako dobro pripremili. Ono po čemu je baš ovaj govor postao “viralno” popularan i prepoznatljiv je osnovna teza. Parafraziraću, “Nemojte da pravite Plan B, jer vam to oduzima snagu i fokus sa vašeg glavnog životnog plana, Plana A. Ako nešto silno želite i naporno radite, ne treba vam sigunosna mreža u obliku Plana B”.

“Psychology Today” je u julu 2016. objavio rezultate istraživanja Šina i Milkmana koji potvrdjuju ovu tezu. Naime, istraživanje pokazuje da kada jednom počnete da razmišljate o Planu B, odnosno rezervnoj varijanti, želja da postignete glavni cilj opada. I dalje, ljudi koji su imali Plan B, češće su odustajali i bili su manje uspešni u postizanju svog cilja. To je bilo dovoljno agresivnim poklonicima nekritičkog pozitivizma da usvoje novu mantru “No Plan B” i da sve one koji i dalje razmišljaju i razmatraju rezerve opcije proglase kukavicama i slabićima.

Sa druge strane, ne mogu da zamislim pilota putničkog aviona koji pre poletanja nema u glavi odgovore na sva “Šta ako…” pitanja. Slično je, na primer, i sa hirurgom. Zaista ne bih volela da ležim na hirurškom stolu i doktor kaže “Ups, o ovome nisam razmišljao.”

I tako, u stilu Keri Bredšo, “I can’t hep but wonder” da li je Plan B odraz zrelosti ili pripremanje alibija za neuspeh?

Po mom mišljenju, odgovor na ovo pitanje je - zavisi!

Za početak, čini mi se da postoji i nesporazum oko toga šta je Plan B, odnosno, da li postavljate CILJ ili način da do tog cilja dodjete. 

Ako je cilj Plana B drugačiji od cilja Plana A, moj savet je da ponovo razmislite o tome šta vi zaista, u stvari želite. “Cilj” je zvezda vodilja svake promene, kruna uspeha, motivacija da ustanete i 101. put pošto ste 100 puta pali. Ako i malo sumnjate u cilj, ako ne rezonuje sa vašim unutrašnjim bićem - znači da ga ili niste dobro definisali ili vam nije zaista važan. Dakle, za “cilj” vam ne treba Plan B. Treba vam pravi cilj i novi Plan A.

Način dostizanja cilja je već nešto drugo. 

Od Beograda do Kosmaja, mogu stići autoputem, mogu starim kragujevačkim putem, a mogu i Ibarskom magistralom preko Barajeva. Naravno, uvek mi je plan da idem autoputem jer tako najbrže dostižem svoj cilj - boravak u mojoj kući na Kosmaju. No, ja znam da imam na raspolaganju još opcija za slučaj da moj Plan A nije izvodljiv. Te, dakle, ako se desi da Plan A ne funkcioniše, nisam u panici, ne pitam se “Šta ću sad?” i ne gubim vreme na pronalaženje drugih opcija.

Iz mog iskustva, svest o postojanju više opcija, ljudima daje samouverenost i vrlo delotvoran osećaj slobode izbora.

Postojanje Plana B izgleda kao razumna i poželjna opcija, zar ne? Kako, onda, protumačiti rezultate Šina i Milkmana?

Medju mnogim životnim veštinama kojima nas niko ili skoro niko ne uči je i veština deljenja naše svesti na odeljke za čuvanje planova, da tako uprostim proces i krajnji rezultat. Ljudi koji savladaju ovu veštinu su, kako bi to rekao Nasim Taleb, “nesalomivi”. Oni su u stanju da kreiraju Plan B, Plan C, Plan D… koliko god opcija mogu da zamisle ili im se čine verovatne. Pri tome, imaju još jednu vrlo važnu veštinu - ne brinu previše o stvarima koje se nikada neće dogoditi. Svaki plan se kreira razumno, racionalno, na osnovu dostupnih podataka i sa svešću o željenom i mogućem. I onda svaki od tih planova smeste u njegov odeljak i praktično zaborave na postojanje bilo čega osim Plana A. Oni beskompromisno, sa punim fokusom i posvećenošću, marljivo rade prema Planu A. Ali, kao što znamo, vrlo često stvari se ne odvijaju onako kako očekujemo, nekad zbog nas, nekad zbog “više sile”. U tom slučaju, otvara se odeljak sa planom koji odgovara novonastalim okolnostima. Tek tako, lako, bez kukanja nad zlom sudbom i lošom srećom, bez gubljenje vremena i snage na samosažaljenje, bez lutanja od nemila do nedraga. Nije važno po kom planu, važno je da se stigne do cilja.

I na kraju, šta mislite da li Mr.Terminator pogrešio?

Pa, kao prava (astrološka) Vaga presudiću da je suština u ravnoteži, balansu izmedju hrabrosti da živimo svoje snove i razumne brige o sebi i svima onima koji na bilo koji način zavise od nas. I, možda i najvažnije - ni jedan plan neće dovesti do cilja ako ne radite marljivo, strpljivo i uporno. Rad, ne plan, dovode do ostvarenja cilja.

A vi? Da li pravite Plan B ili ne? Da li ste ovladali veštinom “deljenja svesti”? Pišite mi o svojim stavovima i iskustvima.

Sa verom u Vas, srdačno,

Mila

 

 


Pošaljite komentar