Pitam, da bih te razumela

Šta radite kada niste sigurni da ste do kraja razumeli sagovornika? Pitate ili donosite zaključke bazirane na pretpostavci šta je sagovornik mislio? A šta ako je vaša pretpostavka pogešna? Vrlo često, nesporazumi nastaju upravo zato što nismo ispitali tačnost pretpostavke. Rekla bih, potpuno nepotrebni nesporazumi, jer se lako mogu izbeći postavljanjem pravih pitanja.

Za početak, prihvatite da pitati nije sramota. Postavljanjem pitanja ne pokazujete ni svoju slabost ni svoje neznanje, a ponajmanje svoju glupost. Naprotiv, veštim postavljanjem pitanja pokazujete svoju mudrost, samopouzdanje i poštovanje i uvažavanje sagovornika.

Postavljanje pitanja je veština koja se uči. I nije teško. Podrazumeva se da nastupate iz pozicije istinske želje da razjasnite nedoumice i nejasnoće i kreirate konstruktivnu komunikaciju sa sagovornikom. Imajte na umu da vi niste islednik, a vaš sagovornik nije “kriv” što neke stvari drugačije vidi ili doživljava. Dakle, pre nego što zauzmete stav, otvorite svoj um za mogućnost da ni vi ni sagovornik niste “u pravu” ili “u krivu”. Možda samo imate različito poimanje iste realnosti – i to je potpuno u redu. Samo se potrudite da istinski čujete i razumete poziciju sagovornika.

Najčešća nedoumica u razgovoru se odnosi na kvantifikovanje neodredjenih pojmova. Ono što je za mene “malo”, za vas može biti veliko kao kuća. Ujedno, tu vrstu nesporazuma je najlakše rešiti postavljanjem preciznih pitanja “Koliko tačno…”, “Šta tačno podrazumevaš…”, “Kada tačno planiraš da se vidimo…”. Sa druge strane, budite posebno pažljivi kada postavljate ovakva pitanja da ne izgledate “preteći”. Dakle, vodite računa da sagovornik ne stekne utisak da mu ne verujete ili da pokušavate da ga priterate uza zid. Ponovo – vi niste islednik, a sagovornik nije krivac.

Malo je komplikovanije ako pokušavamo da razjasnimo sagovornikov lični doživljaj neke situacije, zato što svačija percepcija realnosti nosi u sebi jako puno ličnih elemenata i to upravo onih koji su kod svakog od nas različiti i uslovljeni našim ličnim osobinama, trenutnom situacijom u kojoj se nalazimo, a posebno našim ličnim uverenjima. Najčešća zamka u koju upadamo je da pitamo sagovornika “Zašto si….”. Pitanja koja počinju sa “zašto” vrlo često izazivaju sagovornika da zauzme odbranaški stav, jer najčešće zvuče kao da sagovornika optužujete za nešto. I umesto tačnog i preciznog odgovora, dobićete niz opravdanja, koja su vam u velikoj meri beskorisna. “Zašto” pitanja bi trebala da budu poslednja na listi pitanja koje postavljate, dakle na vremenskoj liniji konverzacije, postavite ih tek kada ste dobro istražili osnovne činjenice, uspostavili poverenje i otvorenost sa sagovornikom i zaista iskreno želite da saznate zašto je njemu nešto važno.

U poslovnoj konverzaciji, u redu je umešno koristiti pitanja kao sredstvo vodjenja razgovora u pravcu koji nam je potreban radi ostvarenja postavljenog poslovnog cilja. Važno je pri tome ne biti manipulator, već umešan prodavac svoje ideje. Više o vodjenju poslovne komunikacije zarad ostvarenja cilja – iduće nedelje, na ovom istom mestu!

Do tada, sa radošću vas podržavam da postanete najbolja verzija sebe.

Iskreno vaša,

Mila

 

 


Pošaljite komentar

 

 

 


Komentari

 

Stanley

08.01.2017

 

You are on spot with this, feels as if I am in the U.S. When I read it, and to be honest, I do it all the time just as you wrote, the only difference is, it's going to take time for a everyday Serb to take this the way that you rightfully explained.......I have hope😀

Odgovor: Thanks for the comment. I have hope too!