Nisu moje emocije crvena haljina, pa da ih ostavljam kod kuće

Jedna od prvih instrukcija koje sam dobila kad sam se prvi put zaposlila (dosta davno, u JAT-u) je bila “U kancelariji nema mesta za emocije”. Kao svež diplomac i pripravnik, bila sam suviše uplašena i zbunjena da bih dozvolila sebi da razmišljam šta to znači, još manje da nešto pitam ili, ne daj Bože, da se pobunim, već sam ćutke prihvatila kao aksiom ponašanja u poslovnom okruženju. Kasnije, puno puta sam čula komentare o drugima “Emotivno pristupa poslu” i to je uvek imalo negativnu,čak pežorativnu konotaciju. Vremenom, postalo je i moje uverenje da posao i emocije ne idu zajedno. Emocije sam posmatrala kao balast koji ostavljam kod kuće kad krenem na posao, baš kao i crvenu haljinu koja je neprimerena poslovnom okruženju.

Problem je nastao kad sam sazrela kao profesionalac, ali i kao osoba i žena i postala svesna da su emocije sastavni deo mene. Sve emocije koje osećam ( a verujte mi, ima toga mnogo) su moje i čine me ovakvom kakva jesam, a takva kakva sam, ja sam uspešna u svom poslu i korisna za kompaniju u kojoj radim. Takodje, postalo mi je jasno da nisu emocije problem, već je to neadekvatno ispoljavanje emocija. Tada sam već imala izgradjenu poziciju u kompaniji i mogla sam sebi da dozvolim hrabrost da podignem glas i izborim se za svoje pravo da budem ono što jesam i onakva kakva jesam i u poslovnom okruženju.

Otprilike u isto vreme, u teoriji menadžmenta počinju da se pojavljuju istraživanja koja upućuju na zaključak da pored znanja i inteligencije, postoji “nešto” što je važno za poslovni uspeh. To nešto je prepoznato u terminu koji je Goleman definisao kao “emocionalna inteligencija”.

Pod emocionalnom inteligencijom obično se podrazumeva sposobnost prepoznavanja svojih emocija, kao i emocija ljudi u svom okruženju i upravljanje ponašanjem u skladu sa tim emocijama tako da od tog ponašanja imamo koristi i mi i naše okruženje. Vrlo brzo, postalo je opšte prihvaćeno da je emocionalna inteligencija (ili, po meni, bolji naziv je “emocionalna kompetencija”) od suštinske važnosti za lični i profesionalni uspeh.

Za razliku od kognitivne inteligencije koja ostaje nepromenjena tokom našeg života, emocionalna kompetencija se uči, vežba i razvija. Čak i prirodno, bez nekog dodatnog rada, emocionalna kompetencija se povećava sa godinama.

Ljude sa visokom emocionalnom kompetencijom ćete prepoznati, izmedju ostalog, po tome što se sa lakoćom i uspehom nose sa zahtevima i očekivanjima, čak iako su im oni iznenada nametnuti; oni grade i održavaju podržavajuće odnose sa kolegama; oni postavljaju i dostižu lične i profesionalne ciljeve koji su najbolji i za njih i za njihovo poslovno okruženje; oni uvek prvo slušaju, pa onda govore; oni deluju sa pozicije autoriteta stečenog znanjem i mudrošću i ne boje se da donesu teške odluke; oni podstiču druge da budu bolji; oni saosećaju sa drugima i ne boje se da pokažu sopstvena osećanja. Ovo su samo neke od karakterisitka, ali lepeza kompetencija je široka i primenljiva u svakom okruženju.

Proučavanje primene i značaja emocionalne inteligencije u poslovanju meni je donelo ličnu satisfakciju – pokazalo se da sam bila u pravu kada sam odbila da prihvatim uvreženo mišljenje da emocije i posao ne idu zajedno.

Obzirom da odnos emocionalne inteligencije i poslovanja smatram izuzetno značajnim za business coaching, nastaviću da se bavim raznim aspektima ove relacije i u narednim postovima na blogu.

Ako je i vama ova tema interesantna – vidimo se na ovom istom mestu za nedelju dana.

Do tada, sa radošću vas podržavam da postanete najbolja verzija sebe.

Iskreno vaša,

Mila

 

 


Pošaljite komentar

 

 

 


Komentari

 

Zorica Popović

25.01.2017

 

Vrlo lepo pišete. Odličan izbor tema. Vidi se da imate iskustva. Čitaću i iduće nedelje. Pozdrav.

Odgovor: Hvala na lepim rečima. Iduće nedelje sledi nastavak priče o emocijama i poslu.

 


Marina Stanković Šarić

25.01.2017

 

Bravo,lepo napisano.Naslov fenomenalan

Odgovor: Hvala!