Od Paje Patka do mudre sove

Pod emocionalnom inteligencijom smatra se set veština koje imaju za cilj da nam omoguće da prepoznamo i razumemo svoja osećanja i da svoje ponašanje oblikujemo u skladu sa tim osećanjima, ali tako da nam to ponašanje bude najkorisnije. Takodje, podjednako važna komponenta emocionalne inteligencije je i veština prepoznavanja emocija ljudi oko nas i korišćenje te veštine za kreiranje konstruktivnih medjuljudskih odnosa. Ovaj opis je podjednako validan ako govorimo o emocionalnoj kompetenciji u profesionalnom ili ličnom okruženju.

Vrlo često ćete čuti da je posao - "posao"; rad, red i disciplina. Da ne pominjem sve menadžent teorije (na sreću, starog kova koje već polako odlaze u istoriju) koje definišu profesionalno ponašanje kao kombinaciju strogosti, ozbiljnosti i odustva emocija. Koliko je samo rasprostranjeno uverenje da su ljudi koji se često smeju - površni, neozbiljni ili nepouzdani. Ne znam kako se to desilo, ali smeh je postao glavni neprijatelj profesionalnosti.

Pri tome se zaboravlja osnovna postavka svakog posla - neki ljudi saradjuju sa nekim drugim ljudima da bi kreirali neku vednost za neke treće ljude. Sve ostalo je nadogradnja nad ovim osnovnim odnosom, koji uključuje ljude, koji ne samo misle već i osećaju, možda čak i intenzivnije nego što misle. Meni je potpuno nelogično da negiramo postojanje i važnost emotivne komponente u poslu. Po mom mišljenju, bez visoko razvijenje emocionalne kompetencije, osnovni odnos ne može biti čvrst temelj posla ili kompanije. A svi znamo kako izgleda zgrada izgradjena na slabim temeljima.

Da bih vam približila šta zaista znači i kako se ogleda emocionalna kompetencija u poslovnoj sredini, navešću jedan primer iz moje prakse. Situacija je vrlo uobičajena i gotovo sam sigurna da ste i sami bili posmatrač ako ne i učesnik u sličnim.

Na radnom sastanku, kolega prisvaja sebi zasluge za posao koji ste vi završili. Kako vi reagujete?
Obično reakcija bude jedna od sledećih:
  • Istog trenutka se pobunite i javno se konfrontirate sa kolegom, dokazujući da zasluga pripada vama
  • Na sastanku ne kažete ništa, ali posle sastanka iznesete svoje primedbe kolegi i tražite da sledeći put ne ponovi isto
  • Ne kažete ništa ni na sastanku ni posle, verujući da je bolje da "ne talasate"
  • Na sastanku, mirno sačekate da kolega završi, pa odmah potom vi uzmete reč i prvo mu se zahvalite što je primetio i uspešno izložio rezultate vašeg rada. Zatim podelite sa ostalima dodatne detalje koje kolega nije izneo, poentirajući na širi cilj kome ste težili pri radu.

Šta mislite, koja reakcija je rezultat najvećeg stepena emocionalne kompetencije? Koja reakcija je za  vas najkorisnija?

Hajde prvo da analiziramo vaše emocije. Šta ste osetili dok slušate kolegu kako se šepuri pred šefom i ostalim kolegama okićen vašim perjem? Verovatno celu lepezu osećanja, od iznenadjenja, preko ljutnje do rezigniranosti ili besa. I to je potpuno u redu. Bilo bi neobično da ne osetite ništa. Dakle, i ako ste ostali da sedite u stolici potpuno rezignirani i "ubijeni u pojam" ili osetili siloviti naboj koja vas tera da eksplodirate - to je u redu! To ste vi, čovek od krvi i mesa i emocija, koji je uložio deo sebe u neki posao i taj deo mu neko sada odseca. Sada samo treba da budete mudri i postupite u skladu sa svojim emocijama, ali tako da preokrenete situaciju u svoju korist i dobijete priznanje koje vam pripada.

U tom smislu, emocionalno najzrelija reakcija je poslednja navedena. Demonstrirajući svest o dinamici odnosa u radnom okruženju, kao i visoku sposobnost da kontrolišete svoje emotivne reakcije, javnim iznošenjem svojih uspeha na miroljubiv i nepreteći način, razoružaćete svog kolegu i oduzeti mu mogućnost da diskusiju eskalira u lični sukob. U isto vreme, vi sebe predstavljate u  boljem svetlu pred menadžerom i kolegama. Mirno i mudro zauzimanje za sebe i svoje vrednosti odaje vaše samopouzdanje i eliminiše potrebu da vi dokazujete ko je zaista uradio posao i kome pripadaju zasluge za uspeh.  Javno konfrontiranje je uglavnomi neefikasno, verovatno će izazvati da vaš kolega zauzme odbranaški stav i preuzme ulogu žrtve, a može izgledati i kao nesportsko ponašanje sa vaše strane, okrećući simpatije prisutnih na stranu kolege. Konfrontiranje posle sastanka je svakako manje agresivno, ali je isto tako i manje efikasno i teško da će pomoći poboljšanju vašeg ličnog ugleda pred ostalim kolegama i šefom. Najgora opcija je da prećutite. Možda vam se čini da je tako najlakše i da ćete zakopavajući svoju povredjenost najbrže zaboraviti situaciju, ali posledice po vaš osećaj sopstvene vrednosti su velike. Nemojte to sebi raditi!

Priznajem, ni meni nije bilo uvek lako da reagujem "mudro" kada sve u meni kipti od besa. Ali, vežbajući emocionalnu kompetenciju i podižući nivo emocionalne inteligencije, efikasna i svrsishodna reakcija mi je postala rutina. Zato je važno da radite sa i na svojim emocijama i kontrolisanim korisnim ponašanjima, "mudra" reakcija se može naučiti. 

Sa radošću vas podržavam da postanete najbolja verzija sebe.

Iskreno vaša,

Mila

 

 


Pošaljite komentar